Gušteri, leptiri, kornjače...
Zmajevi! Staviš leptira na guštera i eto ti zmaja 😉
O njima neki drugi put, kad sredimo fotografije i potpišemo neke papire, mnogo su teški za saradnju 🙂
Nego, gušteri. Jednom dosadna stvorenja :/ trebalo mi je par godina da se naviknem na to da to što sam ostavio šolju s kafom pre 26 sekundi na neko mesto, ne znači da sad tu neću zateći i neki rep koji brzo šmugne pod svesku. Samo protrčavaju i šuškaju. Na žalost, neki ne prihvataju da su se ugojili pa se do “nekle” provuku kroz sitna okca na gajbama i tako ostanu zaglavljeni 🙁 Nekima povremeno zafali rep, ako ih Mića ili Pufna ili neko od mačaka dohvati.
Ali zato svi, pre ili kasnije upadnu ili u sanduk sa zemljom ili u sudoperu. I onda čekaju mene da ih vadim. Ili se ulepe u lepak za miševe. E to je mučenje, i za mene i za njih :/
Ali ih volim. Nemaju zamerke na izbor muzike, ne žale se na smeštaj i brane me od komaraca. Win Win kombinacija 🙂
Pauci!
OK, priznajem, nisu društvo za svakoga. Nisu ni za mene i uglavnom se družimo na daljinu, skype, wifi, ovo-ono… Kad sam prvi put video pauka krstaša, osetio sam neodoljivu želju za prisustvom duha i odsustvom tela, ali sam hrabro izdržao da se gledamo oči u oči, mano a mano, na 10 cm, visi on, stojim ja, i tako smo se razišli u tišini. Ne diram te, ne diraj me. Odličan dogovor koji funkcioniše sve ove godine. A mislili ste da baštovani vode miran život bez stresova i opasnosti? (p.s. ne znam koji je ovaj žuto-šareni u sredini, ako je nešto opasno, nemojte da mi kažete).
Leptiri!
S jedne strane, pauci i gušteri, s druge leptiri. Uglavnom ne ide, ali ovi nekako nađu način da se drže podalje jedni od drugih pa ne moram da razdvajam svađe. Možda ću Vam jednom ispričati pričo o tome koliko mi leptiri znače i kako su mi pomogli da preguram neke od najtežih dana u životu, ali za sad, samo da im poželim bezbrižan let i najlepše cvetove. i da paze malo kad sleću u bazen da piju vodu, nećemo uvek biti tu da spašavamo utopljenike.
Vilin konjic!
E ovo nije bilo u našem dvorištu, desilo mi se na Savi dok sam prijatelju pomagao na nekom splavu, ovaj vilin konjic je samo doleteo i sleteo na moje naočari, da predahne malo, pre nego nastavi da se probija kroz opasne senke pune vrabaca i lasti. Gde god da je krenuo, nadam se da je srećno stigao 🙂
Toliko za sad. O kornjačama, zmijama, fazanima, divljim golubovima, Crvenoglavom crnorepanu i još nekoliko njih, neki drugi put.
Laku noć 🙂