Mačor koji je najduže bio sa nama. Kao da je oduvek bio tu, uklopio se za sekund sa psima, spavao s njima i jeo iz iste činije. “Sređivao” im dlaku na licu i čistio prljavštinu iz uglova oka. Bukvalno su sedeli mirno dok ih on sredi, kao kod brice, jednog po jednog. Februar mu je trajao oko 10 meseci godišnje i samo bi u najhladnije dane ušao u kuću i spavao po 100 sati dnevno. Par puta dolazio više mrtav nego živ iz ljubavnih avantura, jednom došao sa rupom u grlu, mogao sam mali prst do pola da gurnem u nju. Jednom došao sa dve glave, u nekoj tuči ga neko ogrebao po licu pa mu narastao apsces veliki skoro kao još jedna glava. Bio prvi Don Juan Miciki kad je došla. Autor mnogih mačića u našem i okolnim dvorištima. Bio Askin najbolji drugar.

Jednog dana, nije se vratio iz bašte…